О књизи: година / Прохладне септембарске ноћи обасуле су крошње дрвећа светлим златом. Тиркизне боје неба на овим просторима, далеко од светске вреве, сваким су даном постајале све светлије и транспарентније. Светле, брзе воде реке потамниле су се и смириле. Подневно сунце је још увек задржало сећање на врело лето, али је хладан дах раних вечери неумољиво подсећао на почетак јесени.